Какав Идиот…

      Шоља Црне Кафе и Фјодр Михајлович, налакћени на сто, стоје поред Мобилног Телефона Распуклог Екрана и сви се праве да се не виде. И свима је некако непријатно. Вероватно и зато што их овако радознало посматрам. Фјодр Михајлович крајичком ока гледа шта ја то записујем, али му позиција не дозвољава превише. Одлучујем да се претварам да их не гледам, штавише, да сам потпуно заокупљен шкрабањем. Гласни шкргут засеченог иридијумског врха мог Пера по храпавости Хартије велики је савезник у лажи.

      А онда се поново одајем. На начин једног Адолесцента, грабим Телефон како бих усликао овај несвакидашњи скуп. Фјодр Михајлович полако почиње да кипти, Кафа почиње да бледи, а Телефон се већ понаша осорно, надобудно пиљећи у оно двоје.

      Кафа самој себи ждере Црни дроб, а бљесак Мобилног експонира риђе власи браде Фјодра Михајловича, који, избацивши жилу лудару на челу, испаљује:

      – И всё это, и вся эта заграница, и вся эта ваша Европа, всё это одна фантазия, и все мы, за границей, одна фантазия… помяните мое слово, сами увидите!

      – Какав Идиот… – помислих.

Какви идиоти

Идиоти

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s