404 ударца

Вратила ми се госпожа јуче из Париза. Донела поклоне. Између осталих дрангулија, признајем, све с укусом одабрано, и једна колца, бели Пежо 404. И сад, знаш како је, већ ми је унапред жао што ће ауто ускоро бити расходован. Архентинска баба је малиши из Буенос Аиреса донела две VW „Бубе”, једну жуту и једну плаву. Прву је смрвио за буквално пет (5) минута, друга је опстала цели дан до подне. А бака је из Зајечара донела један онај што се, на батерије, вози и преврће и увек дочекује на ноге. Њега, већ, с мераком растаче. Разуме се, све је то кинески квалитет, али Андра има тешку руку, зубарским жаргоном речено.

И сад, паде ми на памет да би било здраво да ауто остане у својој кутијици, па Андри сложим причу како је то гаража и да се ту склања од кише и од снега. Њему се то јако допадне, па је ауто вадио и стављао. А беше унутра нека за њега компликована кошуљица од полутврде провидне пластике, која држи ауто „на изложби”, и ту се он мучио да то све склопи, па је на крају шуљу потпуно избацио и добио нешто више гаражолико, нешто за чије руковање му није потребна ничија помоћ.

Седосмо да једемо, а он поред тањира и гаражу и аутић. Па, мало једе, мало паркира, па пине воде, па испаркира.

– Јеси вид’о Андреј, што је мама купила ауто! То је легендарни Пежо 404! – гракнем ја анимирано, као да ће се од тога и он анимирати (цврц).

У то, он дрмне ауто лактом, пратећи свој уобичајени неиздрж, оно што Французи зову élan vitale и ауто пољуби pathos. А мене заболе испод срца (ethos). И сад, две су ме ствари задржале да се не понесем као просечни натркани рођа кад се врати уморан с посла: то што ја, у ствари, немам посао, мада сам свакако уморан, а још више што знам какво задовољство детету пружа освајање мистерије стварања кроз растварање, илити – крш. За оне са јефтинијим улазницама – када легендарном Пежоу 404 дете учини нажао, рецимо откине задњу осовину, па скине гуме са фелни, и/или штогођ слично – оно сазнаје како то ради, и како је тај сложени облик – сложен. Да би једног дана и само могло да стварa своје композиције. И тако, из стања у коме важи 1+1=1, дете полако прелази у оно где је сума – 2 – да би опет касније, то исто биће тежило да се врати у оно јединствано стање. То је та синусоида.

– То је легендарни Пежо 403! – и схватих у секунд’ци везу између мачеће деветке и броја модела аутомобила. У то, малиша је слетео са столице, дохватио рањеника и добацио ми да му није ништа.

– А можда уопште није прављен у Кини? – помислих.

Кад, не прођоше ни два залогаја, а бели ауто поново слете с пута (оног, друже Тито, што се кунемо да нећемо).

– Пежо 402. – помислих и чврсто одлучих да одбројавам да ли ће заиста Бели да преживи тачно 403 ударца, док му четристо четврти не дохака, или ће све да се заврши на четиристотом, као у оном француском фиљму.

LEGENDARNI PEUGEOT 404

После два

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s