И ја сам се чудом чудио

Мартиролог / дневник о дневнику

За мене све је почело 1995. године, на стогодишњицу филма.

У земљи Србији као и у свим братским, тада већ бившим југословенским републикама, тешка времена; као што нисмо ни сањали да могу бити. Фронтови су били далеко, пуцало се на 120 километара од Белог Града. Мени, као и читавој мојој генерацији, прва је брига била да не завршим као топовско месо, а затим и да на неки начин клиснем из лудила „тихог рата” код куће. Кажем, тихи, јер смо о њему гледали на вестима, а ко је уз кромпир имао и меса једном недељно, тај је читао и у новинама. Тада још нисмо знали за „риалитије”, а сада сво то медијско искуство, пост фактум, жанровски препознајем као ратни хорор риалити шоу. Знали смо кога бисмо шутнули из куће Великог Рата, а и знали смо, чак и боље, кога бисмо за муда на Теразије, за пример. Знали смо све шта се…

View original post 116 more words

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s