0

Као Краљ Лир

       Некада дивно, живео је један краљ. Имао је три бабе. Најстарија је била баба Јага Смрдљива Нога. Средња је била баба Јага Суви Врат, а најмлађа је била син. И како то биваше у давним временима, најмлађа баба, Син, била је најбољи. Смрдљива Нога имала је смрдљиву душу и издала је старог краља. Средња баба јој се придружила, а увидевши то, најмлађа син кликну:

       – Па, ово је као Краљ Лир, јеботе!

Господин Краљ

Господин Краљ

3

Зајди, зајди

       Пре пар ноћи сањао сам интензивно, будио се више пута током ноћи и увек се брже-боље враћао у сан не бих ли досањао. И од свих тих живота у сну, остаде ми само једна епизода, пробао сам већ истог дана, или сутрадан да ти је пошаљем, искуцао је скоро сву, а онда, у трптају ока, свега нестаде.

       И, ево, сад, опет.

       Возимо се у возу. Нема купеа, све седимо у редовима једни иза других. С десне стране, поред прозора, пролаз. У неки час, ти седаш до пролаза, ‘ваташ ‘армонику и почињеш да свириш „Зајди, зајди јасно сонце”. Тихо, па све презентније. Долази тренутак да се и запева и некако се подразумева да то треба ја да урадим, али осећам да немам гласа, бојим се да не исфалширам. Тренутак појања се приближава и тензија расте, и онда, однекуд, у вагон улази сува жена, лажна плавојка, у својим педесетим годинама, због нечега знам да је радница железнице, и почиње да пева. С олакшањем и тугом прихватам да је запевала „моју” деоницу.

       А онда, пар дана после сна, седећи у некаквом природном резервату, пискарајући и присећајући се сна, одлучих да се на јави исправим и запевах из свег гласа, схватајући да не знам речи, али сам свеједно певао, и заплакао.

20140816-175631.jpg