Зајди, зајди

       Пре пар ноћи сањао сам интензивно, будио се више пута током ноћи и увек се брже-боље враћао у сан не бих ли досањао. И од свих тих живота у сну, остаде ми само једна епизода, пробао сам већ истог дана, или сутрадан да ти је пошаљем, искуцао је скоро сву, а онда, у трптају ока, свега нестаде.

       И, ево, сад, опет.

       Возимо се у возу. Нема купеа, све седимо у редовима једни иза других. С десне стране, поред прозора, пролаз. У неки час, ти седаш до пролаза, ‘ваташ ‘армонику и почињеш да свириш „Зајди, зајди јасно сонце”. Тихо, па све презентније. Долази тренутак да се и запева и некако се подразумева да то треба ја да урадим, али осећам да немам гласа, бојим се да не исфалширам. Тренутак појања се приближава и тензија расте, и онда, однекуд, у вагон улази сува жена, лажна плавојка, у својим педесетим годинама, због нечега знам да је радница железнице, и почиње да пева. С олакшањем и тугом прихватам да је запевала „моју” деоницу.

       А онда, пар дана после сна, седећи у некаквом природном резервату, пискарајући и присећајући се сна, одлучих да се на јави исправим и запевах из свег гласа, схватајући да не знам речи, али сам свеједно певао, и заплакао.

20140816-175631.jpg

3 thoughts on “Зајди, зајди

  1. Teško je komentarisati ovaj tekst.
    Al ipak…
    Bez reči ili ne, svi ćemo preći tu deonicu.
    I biće nam na kraju žao što je nismo zdušno pevali.
    Verovatno će i neka plavojka zaplakati.
    Pozdrav!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s