1

Курвинска трилогија кроз векове

Курвина песма /Јуче/

 

И, ево, сада,

Долази с рада,

Девојка млада,

Девојка млада.

И никаква Нада,

Д’испод трбуха је

Без туђег смрада,

Девојка млада,

Девојка, Млада.

.

.

/ Данас /


. . .  Курвина се песма наставља. Сада је то више нека нападна рационализација, него безобразна поезија. Еп. Ептен. Ја сам крив за туђе курвање. Ја сам крив за све.

       Нека. Нека сам. Ја, свакако, не носим ту кривицу у себи. То је нечија туђа прича. И шум лепљења влажних стопала за хладан и чист прљави стари под. Чије је то? Није – моје су ноге прашњаве и не лепе се. Моје ноге шуште. Скоро као да се вуку. Газим не као да сам краљица побожне заједнице, која се клања само Мени и Њему. Страх ме и да помислим.

       Ко то проговара из мене? Је ли то мој отац? Је ли то његова звер? Или мој чобан? Или њена овца? Шта би с лисицом на крају? Толико питања, а око нас искри од љубави.

.

.

/ Сутра / Друге сам убијао и за мање од овог, жено


Ти знаш да те никад нећу благословом послати у ноћ.

Мрзела си свог оца, који те никад није благословом послао у ноћ. Сада га више нема, плачеш за њим и посипаш своје постригане косе сивим пепелом.

Ни ја нећу заувек бити ту.

Пусти косу.

Ја сам браду.

20140928-014648.jpg

0

Букы челендж

Стиг’о ‪#‎букчеленџ и у наш атар. На трактору „Џондир” довез’о је ’рпу књига Милош Шкундера. Каже: „Мораш и ти да метнеш, изазивам те, чик ако не смеш!”
Претурио сам избу, претурио и чардак, све кошаре – нађо’ само једну – „Деда и море”, тако нешто. Ја код трактора, кад – нема трактористе. Мастиљавом оловком напис’о и папирче жваком залепио за волан: „Ево ти трактор”, вели, „па вози ове књиге даље, ја одо’ на ладно пиво испред задруге”.
А мени одузели дозволу због пребрзог орања, па оста трактор у бостану сама.

20140926-232823.jpg

4

Младост – лудост

Што 1,
Људ,
Поквари ни 100,
Мудих не поправи,
Кад вино не би,
Постојало Луди,
Би пољудели старост,
Мудрост.

20140906-002935.jpg