0

Циганска љубавна статистика

 

       Пако, Лусијин син, престао је да иде у школу кад је имао 9 година. Од 5. године свирао је гитару по 12 сати. Са 12 година је отишао на турнеју са некаквим балетом по некаквим американским штатима. А онда је у 21. Пако упознао Камарòна и с њим за 9 година свирао на 3650 теревенки и снимио 10 плоча. А онда је свако наставио својим путем. Хитано Камарòн судбински по флаши и праховима, а Пако по 12 сати. И чашама.

       После 15 година Камарòн је умро у 42. А Пако је, после 6 година, плочу „Luzía“ затворио вапајем:

¡Ay! ¡Ay! ¡Ay!
Con lo mucho que yo lo quería,
Con lo mucho que yo lo queria,
Se fue de mi vera,
Se fue para siempre,
Pa toita, pa toita la via…
¡Ay, Camarón!
¡Ay, Camarón!

       Није важно шта је тачно исплакао овим Великим Вапајем за пријатељем, певајући 1. и Jедини пут у 47 година и 34 плоча. 

 

Camarón de la Isla y Paco de Lucía