Циганска љубавна статистика

 

       Пако, Лусијин син, престао је да иде у школу кад је имао 9 година. Од 5. године свирао је гитару по 12 сати. Са 12 година је отишао на турнеју са некаквим балетом по некаквим американским штатима. А онда је у 21. Пако упознао Камарòна и с њим за 9 година свирао на 3650 теревенки и снимио 10 плоча. А онда је свако наставио својим путем. Хитано Камарòн судбински по флаши и праховима, а Пако по 12 сати. И чашама.

       После 15 година Камарòн је умро у 42. А Пако је, после 6 година, плочу „Luzía“ затворио вапајем:

¡Ay! ¡Ay! ¡Ay!
Con lo mucho que yo lo quería,
Con lo mucho que yo lo queria,
Se fue de mi vera,
Se fue para siempre,
Pa toita, pa toita la via…
¡Ay, Camarón!
¡Ay, Camarón!

       Није важно шта је тачно исплакао овим Великим Вапајем за пријатељем, певајући 1. и Jедини пут у 47 година и 34 плоча. 

 

Camarón de la Isla y Paco de Lucía

 

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s