Родбина

Улазим малочас с мојим Андрејем у сластику, најбољу у крају, наполетанску, и иза шанка угледам пекарку, сву другачију.

– Па, ти си се преполовила! – И једва издржах да се не изразим и поводом многих татуажа, који су јој, сада, покривали обе подлактице.

Она се насмеја, онако сва другачија и, кроз кикоћ, груну:

– Ја сам сестра!

One thought on “Родбина

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s