0

Од Кеплера до Кепонеа и назад

       Откривена је Нова Земља. Не, није Америка, још новија Земља. Нису геонаути чешљали глобус, него некакав пипак вредан 550 милиона $елембаћа, која су наша напредна браћа из Старе Нове Земље, сунули у дубину космоса, штасмоса. Та Најновија Нова Земља, тако веле, старија је од Земље, а ти им стани у крај, је л’ кока, је л’ јаје. То је нама наша борба дала, да крдо будала дере нам кожу с леђа, а кренуше и с гузице да скидају плахо, и да то после штаве и продају свемирским Индијанцима (на енглеском: Native Cosmosians), а ови њима онај жути метал, за којим Јенкији луде, што им рече Црни Лос у брк и кроз нос, да га спусте с висина (нос то јес’).

       Дакле, ево логике свемирских каубоја: сјебемо Земљу, стару госпођу Геу, почела је већ исувише да се жали, те је боли реума, те је срце дира (и црвених мундира), а у том процесу наберемо оних кожа на шиљак, што је могуће више, па трампимо за нешто за чим лудујемо, на пример, свемирску ташницу, или свемирску дршку за селфије, или, још и то да ка’емо, свемирско печење, па се онда, нас неколико, Кеплером 2.0 отиснемо у те свемирске оргије, и таман док за 1389 светлосних година стигнемо на оно мјесто, биће нас довољно мало да можемо комотно да владамо Новом Новом Земљом. А наћ’ће се и тамо нека кожа за љушт.

       Тако да, народе, срчите воду из пластичних флаша, кољите свиње и комшију, серите у сопствену супу и апдејтујте статусе, ми одосмо, а ви се спасти нећете. А Кепоне? Читајте википедије и марш на летње распродаје, ваше су дебеле гузице произведене у Кини на почасном месту у излозима, фреско, фреско, дзабе, дзабе. А Грчка може и без вас. (И лав Сесил.)