Stara Kula

Крв није вода.

asfaltsongs

U PODNOŽJU Trebevića, IZMEĐU „Čoline kape“, zvjezdarnice i ISPOD sarajevske žičare, a visoko iznad Principovog mosta, i Bistrika, i nekadašnje uskotračne pruge vodeći ka Dubrovniku, a DOLE, pod tzv. ‘vidikovcem’, tj. parking mjestom, ako se vraćaš glavnim putem iz „Prvog šumara“, poznatog restorana, sa tog gradskog izletišta ili sa vrha, iz „Poštanskog odmarališta“, STAJALA JE lokalna ruina, zapišana i razvaljena, iz daljine svijetla k’o kreč, pusta i osamljena, avetinjska KULA. Ko bi to sada tačno znao, da li je to bila bivša osmatračnica i puškarnica, smrdljivi bunker, ili vrlo važno, i značajno mjesto i kota od nepremostivog značaja za Čaršiju, birvaktile…ali se znalo, za nas Sarajlije, da je bila česta meta i cilj izviđačkih družina, zabludjelih posjetilaca, ljubavnih parova, zalutalih čobana i beskućnika, ratoborne dječurlije iz obližnjih mahala, i pasa lutalica. Nisi je mogao nikako fuliti, ni zaobići.
Jednom je tada, pri kraju ljetnjeg raspusta, Stara Kula, zainteresovala i Žuninu…

View original post 636 more words

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s