0

+1

       Aко знаш како си и зашто, знаш то и да кажеш. До тада, мутав си. Радник у погону. Топовско месо.

       Ако не знаш како си, највероватније ћеш очекивати да ти то неко други каже, да ти каже оне лепше ствари. Лепо је чути лепо о себи. Нарочито кад не знаш како си.

       Такође је веома вероватно да ћеш сусрести некога ко је спреман да размени лепе лажи за лепе лажи. Наравно, слагаће себе да лаже. Назваћете све то заједно – љубав.

       Упркос великој и вечној љубави, ти и ви нећете знати ко сте и сав тај стари немир, вечни немир, тераће вас другим људима који ће се лагати да вас лажу.

       И са њима ћете проћи исту стазу, богазу. Е, сад, ствари се компликују ако са свим тим људима, у међувремену, нагомилате заједничке имовине, или, још горе, плодове велике и вечне љубави. Ту се, онда, престаје да зна кој пије а кој плаћа.

       Углавном, плаћа тата. Мама ће читавог живота спомињати порођајне болове. Тата, пак, стражу на минус десет. Мама, како је тата сексиста, тата, како мама није хтела секс. Мама, како ради од јутра до мрака, а тата не шаље поклоне за рођендане. Ваљда су му деца најважнија? Тата како не жели да претвара осећања у цифр€. Мама како тата може да иде у материну. Ту се круг затвара.

       Али, ако знаш како си и зашто, знаш то и да напишеш. Онда можеш самозаљубљено да прескочиш остатак игре и будеш у вакууму. Све док…

       Сведок.

       Неко ко те види, зна да си ћопав, да имаш носну дупљу седамдесетогодишњака и свеж дах. Зна да не знаш ништа, сем понешто да сакријеш. Да је то у реду, све док не почнеш да се вајкаш, увијаш ко црв.

       Е, онда ствар почиње озбиљно. Стари трикови за новог пса. Лоптица, прутић, кошчица. Бобица, Љубица и Слобица.

originalphoto-476380690-897280