4

Љуби Бога свог

Славски колач је спреман. Леп је. Мирише божанствено. Сагех се да га пољубим. Беше тако топао и мирисан. Сетих се тог мириса. Мама га је стално имала у скуту. И данас своју унучад њиме напаја. Али, није њен. Све до овог пољупца нисам знао откуд долази, коме припада. И вечерас ме, и тај мирис, и таква топлота, и крст који га краси и ИС ХС НИКА, све то што је читавог мог живота, ту, под носом, све се то сабра у једно име – Исус Христос.

Тако мирише Бог.