Разговор од 1000 километара и сателита

К У М: Ноћ пада на Београд, сатима

  Био сам у кући краља Петра

    Говорио, нешто, о Русима – Србима

      И једној Рускињи

    А у мислима, док сам говорио, био сам далеко

    У Херцег – Новом, у детињству.У Цариграду.У Русији, коју, понекад, сањам

       Фудбал је најважнија ствар на свету, споредна

    Главна су деца, ми, ходници времена, лажи којима пловимо

  Повремено, истина повремена истина

                  Шта да признаш кад коме куме

             Полако, баш полако, старим

        А деца расту

                   и књиге су, добро, искуство

          Волим да видим Сашу Петровића и да читам писма што је писао Чарнојевићу, убеђујући га

     Волим да се сетим твог сусрета са Гагом

   Срећем, куме, много будала, испразних

            И надобудних, људи, досадних

        и улазим, опет у филм – који ће трајати

             или лажем

      Звао ме је познаник из Москве, док је таксијем ишао у Петроград

            Јел постоји та Русија, питам

                    Видећеш, каже

ја: Поетски израз је ретка привилегија,

Чак и онај коме је дата, не користи је бесплатно.

Троши на то своје сумње, јад понеки и тешкоћу,

Ретко ће који запевати док се смеје,

Заузет срећом,

Помирен са светом,

Близак светом.

Захтева будну мисао, дебелу самоиронију,

Свест о маленкости интимног себе наспрам слике коју свету о себи нудимо,

Некакав грч, свесни грч отпора лажној једноставности, у науци о лажи познатијој као конформизам. Кон-форма није ништа друго него вода која узима облик чаше у коју је сасута.

А замисли да видиш чашу у којој се вода таласа,

Где је и плима и осека у исти час, где ветрови пушу,

Душу да испусти чаша захтева,

Док душе она и нема,

Јер Творац није шанкер који чаше својим живодарним дахом влажи и крпаром глача,

Нема ти Тај вечности за тај рад.
Нормално је, стога, да се узбуркавамо у чашама које нам је неки дијаболични папак потурио, некакав ноћни суд, допола упишан, а отпола сувишан, па још и ми на њега серемо, полажући право на златну Чашу ону.

Таласај, беласај Голо бедро

Заронивши по скривени бисер

У посраној чаши!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s